Liga šampiona vs Kup šampiona

Liga šampiona vs Kup šampiona
Danas počinje nokaut faza u Ligi šampiona. Prve mečeve osmine finala pratiće milionski auditorijum što uživo što putem TV ekrana, monitora i ostalih medija. Danas ćemo vam prirediti kompletnu retrospektivu kako se ove takmičenje razvijalo kroz istoriju...

Kup šampiona kako se ranije zvalo najelitnije evropsko takmičenje u početku je brojalo daleko manji broj klubova nego danas. Gledaoci su mečeve mogli pratiti isključivo preko radio-aparata da bi se tek nakon nekoliko godina organizovali i prvi televizijski prenosi ovog događaja.  Real je u početku bio neprikosnoven osvojivši prvih pet izdanja ovog takmičenja... 

 

 

1956. Real Madrid (Španija)
1957. Real Madrid (Španija)
1958. Real Madrid (Španija)
1959. Real Madrid (Španija)
1960. Real Madrid (Španija)

 

Potom je na scenu stupila Benfika koja je preuzela primat Madriđanima ali je trofej i dalje ostao na Iberijskom poluostrvu preselivši se iz Madrida u Lisabon...

 

 

1961. Benfika (Portugal)
1962. Benfika (Portugal)

 

Potom se pojavljuju Italijani sa svojim čuvenim "katanaćo" stilom igre. Trofej se u naredne tri godine ponovo seli u jedan grad reč je o Milanu gradu mode, a od početka šeszdesetih godina i fudbala..

 


1963. Milan (Italija)
1964. Inter (Italija)
1965. Inter (Italija)

 

1966. godine Partizan postao prvi klub sa ovih prostora koji je igrao u finalu najelitnijeg evropskog takmičenja. Real je međutim bio bolji slavivši sa 2:1...

 

 

1966. Real Madrid (Španija)

 

Krajem šezdesetih godina dolazi era ostrvskog fudbala. Seltik i Mančester junajted svojim prepoznatljivim borbenim stilom igre na duge lopte razbijaju italijanski "katanaćo"....

 


1967. Seltik (Škotska)
1968. Mančester Junajted (Engleska)
1969. Milan (Italija)

Na red dolazi era totalnog fudbala kojeg propagiraju u početku Holanđani a kasnije ga preuzimaju Nemci. "Totalni fudbal" je ujedno predstavljao revoluciju i prekretnicu ka modernom i brzom fudbalu kakav se neguje i dan danas.

 

Koliko je ovaj stil igre bio nerešiva Enigma sa za kompletnu Evropu svedoči podatak da su prvaci Evrope od 1970. pa sve do 1976. godine dolazili isključivo iz Nemačke i Holandije. Reprezentacije ove dve zemlje igrale su redovno u finalima svetskih i evropskih šampionata, u tom preiodu.

 

Čast da vide ovakvu igru sa puno trčanja po celom terenu, drugim rečima istoriju na delu, imali su prilike da vide i Beograđani u finalu koje je 1973.godine održano na "Marakani" i u kom je Ajaks savladao Juventus sa 1:0. 

 

 
1970. Fejenord (Holandija)
1971. Ajaks (Holandija)
1972. Ajaks (Holandija)
1973. Ajaks (Holandija)
1974. Bajern Minhen (Zapadna Nemačka)
1975. Bajern Minhen (Zapadna Nemačka)
1976. Bajern Minhen (Zapadna Nemačka)

 

Potom na red dolazi dominacija engleskih klubova koji u narednih osam sezona drže ovaj trofej na Ostrvu.  Eru dominacije engleskih klubova prekinuo je Juventus, koji je u finalu na Hejselu minimalnim rezultatom savladao Liverpul koji je umeđuvremenu čak četiri puta posato prvak Evrope.

 

Taj meč ostao je zauvek obeležen crnim slovima u sitoriji fudbala, pošto je te večeri na stadionu u Briselu poginulo 39 italijanskih navijača u neredima koji su izazvale pristalice Liverpula. Tadašnja premijerka Velike Britanije Margaret Tačer je posebim dekretom zabranila engleskim klubovima da u narednih pet godina učestvuju u evropkupovima.

 


1977. Liverpul (Engleska)
1978. Liverpul (Engleska)
1979. Notingem Forest (Engleska)
1980. Notingem Forest (Engleska)
1981. Liverpul (Engleska)
1982. Aston Vila (Engleska)
1983. Hamburger (Zapadna Nemačka)
1984. Liverpul (Engleska)
1985. Juventus (Italija)

Rumunska Steaua postaje prvi istočnoevropski klub koji je osvojio ovo takmičenje. U finalu protiv Barselone posebno se istakao rumunski golman Helmut Dukadam koji je sjajno branio tokom čitavih 120. minuta, da bi potom odbranio sva četiri jedanaesterca fudbalerima "blaugrane". 

 


1986. Steaua (Rumunija)
1987. Porto (Portugal)
1988. PSV (Holandija)

 

Berluskonijev Milan predvođen Gulitom, Rajkardom i Van Bastenom hara kako Italijom tako i Evropom.

 


1989. Milan (Italija)
1990. Milan (Italija)

Crvena zvezda postaje prvi klub sa prostora bivše Jugoslavije koji je postao prvak Evrope. Ova ekipa bila je sastavljena od najboljih igrača sa prostora tadašnje Jugoslavije, a u finalu je nakon jedanaesteraca savladala Olimpik iz Marseja. Crvena zvezda je ujedno bila poslednji osvajač Kupa šampiona, pošto je nakon toga sledeće sezone formirana Liga šampiona.

 


1991. Crvena zvezda (Jugoslavija)

 

Liga šampiona kao i svako takmičenje ima svoje prednosti i nedostatke. U  početku nije brojala toliko veliki broj klubova kao danas, međutim kako je novac počeo da igra sve veću ulogu u modernom fudbalu, iz godine u godine u godinu menjan je format takmičenja, dok je broj učesnika postepeno povećavan.

 

Tako je recimo promenjana praksa da u najelitnijem evropskom takmičenju učestvuju isključivo šampioni država, već je vremenom napravljena rang lista prema kojoj broj mesta u ovom takmičenju zavisi od uspeha u prethodnih par sezona. 

 

Ovaj format takmičenja je kako je praksa pokazala praktično ukinuo sve šanse manjim i siromašnjim klubovima da se domognu trofeja na kraju sezone ali je zato sa druge strane kvalitet fudbala podignut na viši nivo...


 

1992. Barselona (Španija)
1993. Olimpik (Francuska)
1994. Milan (Italija)
1995. Ajaks (Holandija)
1996. Juventus (Italija)
1997. Borusija Dortmund (Nemačka)
1998. Real Madrid (Španija)
1999. Mančester Junajted (Engleska)
2000. Real Madrid (Španija)
2001. Bajern Minhen (Nemačka)
2002. Real Madrid (Španija)
2003. Milan (Italija)
2004. Porto (Portugal)
2005. Liverpul (Engleska)
2006. Barselona (Španija)
2007. Milan (Italija)
2008. Mančester Junajted (Engleska)
2009. Barselona (Španija)
2010. Inter (Italija)
2011. Barselona (Španija)

 

2012. - Ove godine najozbiljniji konkurenti za titulu jesu i dalje španski klubovi, međutim da li je ovo godina iznenađenja u kojima bi recimo neki klub sa manjim budžetom mogao  osvojiti ovo takmičenje saznaćemo krajem maja kada je na programu veliko finale na "Alianc Areni" u Minhenu. Do tada uživajte u najboljim potezima iz grupne faze...

 

Komentari (0)

Dodaj komentar

IZ MEDIJA

Klop: Neće to biti borba moje stare i nove ljubavi

31. 03. 2016.

Menadžer Liverpula Jirgen Klop rekao je da je više zabirnut zbog pretnje koju će Borusija iz Dortmunda napraviti na terenu, nego svojih emocija. Klop je sedam godina bio na klupi kluba iz Dortmunda i zaslužan je za neke od najvećih uspeha Borusije, pa se očekuje da će povratak na „Vestfalen“. Izvor: B92

 

Turski fudbaler pozitivan na doping testu

31. 03. 2016.

Fudbaler Fenerbahčea Gokan Gonul bio je pozitivan na doping testu, objavili su turski mediji. Turski fudbaler je zabranjenu supstancu dobio upravo zbog te povrede, pošto se navodi da je pre same utakmice dobio injekciju protiv bolova u čijem je ona sastavu bila. Izvor: B92

 

Agent: Baloteliju je potreban prekidač

31. 03. 2016.

Napadaču Milana Mariju Baloteliju potreban je prekidač da bi se vratio sa osmehom na teren, tvrdi njegov agent Mino Rajola. Italijanski fudbaler je od početka sezone na pozajmici u redovima ’Rosonera’ iz Liverpula, a milanski klub ima šansu da otkupi njegov ugovor, ali se čini da će od toga odustati. Izvor: B92

 

Murinjo u Valensiji za 15 miliona godišnje?

31. 03. 2016.

Žoze Murinjo na korak je od prelaska u Valensiju, preneli su britanski mediji. Prema ugovoru, Portugalac bi primao godišnju platu od 15 miliona funti i imao bi 100 miliona funti za transfere. List navodi da su o tim uslovima Mendes, Murinjo i predsednik Valensije Piter Lim razgovarali prošlog meseca u Singapuru. Izvor: B92

 

:: Više vesti iz medija ::